Formiranje statističkih nizova
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8

SADRŽAJ
UVOD..........................................................................................................................................3
1.STATISTIČKI SKUP.............................................................................................................4
2.VRSTE STATISTIČKIH NIZOVA......................................................................................4
3.FORMIRANJE STATISTIČKIH NIZOVA........................................................................5
ZAKLJUČAK............................................................................................................................7
LITERATURA...........................................................................................................................8
UVOD
Naziv statistika potiče od latinske reči Status, što znači stanje i italijanskog termina Regione di stato, što znači država, državni interes. Uzmemo li bilo koji od ovih etimoloških izvora u nastanku reči statistika, vidimo da je država kao celina bila područje nastanka i formiranja statistike kao društvene discipline, odnosno da je to bio jedan vid određene prostorne definisanosti predmeta statistike.
Predmet proučavanja statistike su varijabilni (promenljive) pojave koje se ispoljavaju u masi slučajeva i zovu se masovne pojave. Varijabilitet je univerzalana karakteristika prirodnih i društvenih zbivanja. Svaka pojava nastaje pod uticajem nekih faktora, pa ponašanje pojave zavisi od prirode, broja i načina kombinovanja tih faktora. Pošto su faktori koji deluju na pojavu varijabilni, to će i pojava pokazivati manje ili više izražen varijabilitet.
Zato statistika istaržuje masovne pojave a to istraživanje ima kvantitativni karakter. Pod statistikom se danas podrazumeva, deskriptivna statistika, statistička analiza i statistička teorija.
1.STATISTIČKI SKUP
Statistički skup, osnovni skup ili populacija je skup svih elemenata na kojima se izvesna pojava statistički posmatra. Statistički skup treba da ima osobinu da je relativno homogen, diferenciran i celovit.
Statistički skup je relativno homogen kada su jedinice koje on obuhvata slične odnosno kad imaju bar jedno zajedničko svojstvo . Skup je homogeniji ukoliko imaju bar jedno zajedničko svojstvo. Skup je homogeniji ukoliko imaju više zajedničkih osobina. Na primer: nezaposleni na nekom području razlikuju se po mnogim osobinama ali imaju zajedničku osobinu da su nezaposleni.
Statistički skup je diferenciran kada su jedinice na kojima se vrši posmatranje istovrsne ali ne i istovetne. Svrha statističkog posmatranja je ispitivanje diferenciranosti skupa u pogledu nekih osobina i njihovo kvantitativno određivanje.
Statistički skup je celovit ako obuhvata sve individualne slučajeve posmatrane pojave u vremenu i prostoru.Da bi se statistički skup mogao proučavati on se mora definisati prostorno, vremenski i pojmovno.
2.VRSTE STATISTIČKIH NIZOVA
Statističke nizove možemo podeliti na:
1) kvalitativni statistički niz – nastaje uređivanjem kvalitativnih podataka
– nominalni
– atributivni
– geografski
– redosledni
2) kvantitativni statistički niz – nastaje uređivanjem numeričkih podataka

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]